Tehnika prihvatanja kod jedrenja oštro uz vetar

Posada jedrilice mora razvijati osećaj ocenjivanja brzine kojom jedrilica jedri i koncentrisati se na održavanje najveće brzine da bi izbegla nepovoljne činioce. Svaka jedrilica ima svoju najveću brzinu kada jedri oštro uz vetar. Tu brzinu određuju dužina vodene linije i oblik trupa jedirilice, ali se ona obično ne postiže kod jakih vetrova zbog velikog otpora talasa.

Kada se oseti da jedrilica ne jedri dovoljno brzo, treba opasti samo toliko da se postigne veća brzina. To će smanjiti zanos i povećati brzinu napredovanja uz vetar.

Ponekad treba pogledati kormilo i švert (peraju) ako se sumnja da se njih uhvatila plastična kesa ili trava. U takvom slučaju treba izvaditi švert i osloboditi ga predmeta koji se za njega zakačio.

Uvek treba kormilariti tako da prednji porub jedra odnosno floka samo što se ne prazni jer svaki udar ili promena smera vetra utiče na ugao upada prividnog vetra u jedro i ono će se prazniti ili prigušiti. Jedro je prigušeno kada je potpuno napunjeno ali se u njegovoj zavetrini stvaraju virovi umesto pravilnog toka vazduha uz površinu jedra.

Ako se prihvata da bi se izbeglo naginjanje zbog jačih udara vetra, može se dozvoliti da se flok i jedro malo prazne ali ne duže od nekoliko sekundi.

Jače udare vetra treba uočiti po promeni boje vode i izgledu talasa. To omogućava da se prihvati i izbaci van boka pre nego što se jedrilica previše nagne.

Ako je vetar lagan jedrilicu treba malo nagnuti na bok zavetrine da bi jedra održavala oblik.

Flok treba pritegnuti toliko da ne vraća vetar u jedro sa strane zavetrine i da ne kvari njegov oblik.

Tehnika jedrenja ostro uz vetar
Tehnika jedrenja ostro uz vetar

Oblik jedra i njegovo podešavanje

Vang (pritezanje buma) treba stezati kako vetar pojačava jer se na taj način sprečava podizanje buma i otvaranje gornjeg dela jedra prema zavetrini. Ako je vang dovoljno stegnut jedro će se uz jarbol podjednako prazniti po gotovo celoj visini prednjeg poruba. U suprotnom vrh jedra će se prazniti ranije, a njegov zadnji deo može i da trese.

Bum treba namestiti u položaj bliži uzdužnici jedrilice kada se jedri po laganom vetru, a više prema spoju boka i krmenog dela ako vetar pojačava.

Oblik jedra i njegovo podešavanje
Oblik jedra i njegovo podešavanje

Jedrenje u struji

Da bi se postigla velika brzina jedrilice i stiglo do željenog cilja treba uzeti u obzir i ostale parametre koji utiču na brzinu jeeeedrilice. Jedan od tih parametara je i brzina vode – vodena struja.

Struja koja nastaje zbog plime i oseke menja smer u pravilnim vremenskim intervalima.

Struja može da bude normalan tok reke, a njena brzina se menja sezonski ili zbog padavina.

Struju u jezeru uzrokuje i vetar koji potiskuje vodu u stranu prema kojoj duva, a kada vetar smanji svoju jačinu, voda se vraća kao struja.

Struja je sporija u plitkoj vodi, a brža u dubokom kanalu. Kada postoji struja, treba odrediti zanos i jedriti kursom koji sadrži ispravku za zanos i tako poništiti učinak struje.

Zanošenje jedrilice zavisi od brzine struje i vremenu koje jedrilica provede u struji.

Ako vetar padne a struja ostane i nosi jedrilicu u smeru koji nije povoljan, bolje je usidriti se nego plutati bez cilja. Korisno je usidriti se i kada jaki vetar duva sa obale, a posada mu se teško suprostavlja.

Jedrenje u struji
Jedrenje u struji

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

1 × 4 =