Stabilnost jedrilice

Stabilnost jedrilice

Dejstvo kormilara na stabilnost jedrilice

Koristeći Arhimedov zakon plivanja moguće je objasniti zašto brod pliva (uzgon – težina). Kod ravnog broda nemamo nikakve razlike u obliku uronjenog dela broda, dok kod nagnutog broda dolazi do promene oblika uronjenog i izronjenog dela. Time dolazi do pomeranja težišta, a što se kompenzuje pomeranjem hvatišta uzgona za izvestan ugao nagiba. Tada nastaje spreg sila koja teži da brod ispravi. Ova nastojanja nagnutog broda da se izravna nazivamo stabilnost. Stabilnost zavisi od više faktora od kojih su dva najvažnija: težina i forma.

Uz napred pomenuto težište i hvatište uzgona imamo i metacentar. Ukoliko je metacentar viši u odnosu na težište brod je stabilniji. Ova razlika ima svoju granicu, jer ako je metacentarska visina prevelika, brog je “živ”, naglo se uspravlja i vrlo neugodno valja grubim trzajem. Ukoliko je pak premala brod je “trom” i pri tome nestabilan. Kod ovog moramo razlikovati početnu i završnu stabilnost,a što je usko vezano za formu broda (misli se na poprečni presek glavnog rebra). Neka forma (onlik) će biti stabilniji, što će uslovljavati veći pomak težišta uzgona. Očigledno je da cilindrični oblik nema stabilnost, dok kvadratni ima veoma veliki. Kombinacijom ova dva oblika i rasporedom težine dobijamo najpovoljniju stabilnost za odreženu vrstu broda.

Kod sportskih jedrilica to se naroćito primenjuje kombinacijom čistih “U” rebara, rebara “sharpy” (šarpi) ili jednih i drugih uz odgovarajuću raspodelu težine na kobilici (čvrsta kobilica – pomična kobilica). Jedrilice sa “U” rebrima imaju malu početnu stabilnost, ali zato veliku završnu stabilnost, dok one sa šarpi rebrima imaju veliki početni a mali završni stabilitet.

Dejstvo kormilara

Upravljanjem broda zavisi od poriva i kormilarenja, što znači da brod bez brzine praktično je neupotrebljiv. Da bi razjasnili delovanje kormilara moramo posebno razmatrati delovanje struje na kormilu, a posebno kormila na brod.

Kod strujanja vode oko zaokretnog kormila silu možemo razložiti na dve komponente. Jednu paralelnu sa kormilom bez učinka i drugu pod 90 stepeni na list kormila sa istim takvim pritiskom. Tu komponentu (pod pravim uglom) razložimo na uzdužni otpor (koji koči brod) i poprečni (koji vraća kormilo na sredinu i potiskuje kormilo u stranu krmu broda). Ove sile deluju sa izvesnim krakom u odnosu na osovinu kormila. Da bi se suprostavili ovim silama koristimo rudo kormila koje nije ništa drugo već poluga.

Kada iskrenemo kormilo brod smanjuje brzinu kretanja i naginje se prema unutrašnjoj strani jer mu voda, preko kormila, pritisne i podvodni deo prema spoljnoj strani. Pri tom brod se počinje kretati po krivini koju opisuje središte okretanja broda (okretište). Uzdužnica broda ne leži na tangenti, već je pramac okrenut unutra, a krma napolju i kruži po mnogo većem luku nego pramac. Krma se zbog toga snažno zanosi van kružnice, gde nastaje jak pritisak, dok sa unutrašnje strane stvara se praznina. Voda sa spoljne strane ponire ispod broda, prelazi na unutrašnju stranu krme i stvara jake vrtloge. Sve ovo uzrokuje jako kočenje i brod gubi mnogo od brzine za vreme okretanja. Iz tog razloga treba obratiti pažnju na rad sa kormilom i poteze izvoditi blago  a ne jako. Najpovoljniji ugao pomeranja je 35 stepeni, a preko koga nema svrhe već se javlja samo šteta.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

5 × 2 =