Špinaker – slaganje špinakera

Ovo jedro, krst i slast svakog dobrog jedriličara, zbog nevolja što ih stvara ali i zbog zadovoljstva što ga pruža zaslužuje da mu se pobnim tekstom posveti posebna pažnja.

O vožnji špinakerom smo već pisali ovde , ali posbno ćemo se njime pozabaviti ovim tekstom.

Špinaker je dodatno pramčano jedro koje se, zbog svog izrazito polukružnog oblika, upotrebljava u jedrenju krmenim i povoljnim vetrom umesto običnog floka (može se voziti i u isto vreme sa flokom).

Da bi se špinaker mogao upotrebljavati, mora se imati poseban “uređaj” koji omogućava da se, već prema pravcu i jačini vetra, pomera bočno i po visini. Najvažniji značaj špinakera je upravo to da za razliku od drugih jedara ima pomično prihvatište škota, budući da je on zakačen na kraju drugog buma koji je fiksiran za jarbol,  a koji se uz pomoć klizne staze može pmerati gore dole.

Težina buma drži prema gore rastegljiva guma ili neki kanap, a prema dole pritega koja sprečava previsoko dizanje kada duva jaki vetar.

Špinaker se izrađuje u potpuno simetričnim oblicima, pa obe strane imaju iste dimenzije. Ali, uzda u pravom smislu, vezana je na slobodnom kraju špinakera u zavetrini (tj. na strani gde se nalazi bum glavnog jedra): bum, međutim, koji se nalazi u privetrini ima svoju drugu uzdu (škotu).

Spinaker
Spinaker

Zbog velike pokretljivosti ovog složenog uređaja, bum špinakera na velikim jedrilicama, zbog lakšeg manevra, imaju protivuzdu koji radi prema pramcu, a isto se može napraviti i prema krmi sa jednom protivuzdom.

budući da je reč o velikom, laganom i potpuno slobodnom jedru – koje se zbog toga može lako zaplesti, naročito u trenutku podizanja- špinaker se učvršćuje za podigač, uzdu ili bum uz pomoć prstena (negde ga zovu i vrtuljak), koji se mogu slobodno okretati, tako da se, u slučaju da je jedro zavijeno, mogu rogljevi slobodno odvijati kada vetar počne puniti jedro.

Kada se jedri niz vetar , špinaker povećava površinu jedrilja. U ostalim kursevima pored toga što povećava površinu jedara ubrzava strujanje vazduha u zavetrini jedra pa time povećava brzinu jedrilice.

Špinaker se razapinje između jarbola (podigačem špinakera) i buma, a podešava se bucolinijem (neko još kaže bracom) i škotama. Brac spaja rogalj špinakrea uz deblo špinakera i to je tada rogalj uzde. Drugi rogalj je rogalj škote i na njega se učvršćuje škota špinakera. Nakon kruženja rogalj uzde postaje rogalj škote, a rogalj škote postaje rogalj uzde.

Brac služi za podešavanje položaja buma koji se može postaviti tako da se naslanja na bočnu sajlu privetrine do položaja kada se naslanja na pramčanu sajlu.

Slaganje špinakera

špinaker se slaže u vreću iz koje se podiže. U vreću se prvo složi donji porub, a rogljevi (škote i uzde) ostave se da vise izvan vreće. Zatim se spoje i prate levi i desni porub, koji su obično crveni (levi) i zeleni (desni) najlonom, a sredina špinakera se slaže u vreću. Rogalj podigača ostavlja se izvan vreće u sredini između rogljeva uzde i škote. Ovakav način slaganja omogućava da se bez teškoća mogu naći rogljevi i za njih spojiti podigač braca i škota, a ujedno sprečava da se za vreme dizanja špinaker uvije. Zbog toga nakon spuštanja, špinaker uvek treba slagati na opisan način.

slaganje spinakera
slaganje spinakera

U narednom članku pokušaću da opišem način podizanja i spuštanja  špinakrea.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

five − two =