Saveti za kupovinu daske za jedrenje na vodi

Skola jedrenja na dasci

Saveti za kupovinu daske za jedrenje na vodi

Daska za jedrenje je prilično skupa pa zato pre kupovine moramo dobro upoznati svoje umeće u jedrenju.

Visoke cene daske sprečavaju nas da se svake godine obradujemo kupovinom nove daske shodno svom znanju. Zato svaki početnik neka kupi dobar turistički model. Na početku, naravno neće moći iskoristiti sve što ova daska nudi. Kada se savladaju osnovne veštine taj će Vam model biti dobar i za ozbiljnije podvige, što se ne bi dogodilo da se odmah izabrala kruta i široka daska. Početniku se ne isplati skupo plaćati vrhinske takmičarske modele, jer će se na njima učiti znatno teže i kasnije, kada bude već nešto znao, neće moći iskoristiti njihove kvalitete.

Početnik nikada ne sme kupiti izrazito takmičarsku dasku, jer će sa njome imati mnogo poteškoća iz razloga što nije mnogo stabilna.

ZAPREMINA DASKE:

Značajan činilac, pri izboru daske, jeste zapremina daske jer o njoj zavisi koliko će daska propasti pod opterećenjem. Obično se, opseg daske kreće od 190 l za decu i oko 360 l za turističke daske. Težina je od 180 N (18kp), koja je najuža, prema nekadašnjim regatnim pravilima, do 240 N /24kp). U svim prospektima uvek piše kolika je nosivost daske. Obično se daska izabere prema telesnoj težini jedriličara. Ako je daska preduboko u vodi smanjuju joj se brzina i plovnost.

BOČNI PROFIL DASKE (slika br.1):
Prema bočnom profilu razlikujemo tri osnovna oblika daske:
1. Ravna daska je najstarija i iz nje se razvijaju ostali oblici. Kako napred nije zaobljena često se svojim prednjim delom zaranja u talase i tako menja smer. I najiskusniji jedriličari teško plove sa njom po talasima.
2. Prvobitan oblik daske poboljšan je zaobljenim pramcem. Taj se oblik daske znatno bolje ponaša na talasima jer klizi preko njih i ne tone prednjim delom.
3. Zbog ravnog zadnjeg dela daske nastajali su turbolentni vrtlozi koji su ometali normalno jedrenje. Zaokretanjem prema gore zadnjeg dela daske turbolencija je znatno smanjena.

Bocni profil daske za jedrenje
Bocni profil daske za jedrenje

POPREČNI PRESEK DASKE (slika br.2):
Razlikujemo pet osnovnih oblika:
1. Klasnična pljosnata daska. Poprečno gledano nije nigde zaobljena. Zbog toga je vrlo stabilna i srednje brza.
2. Blago zaobljena na dnu, prolaz kroz simetralu daske joj je ravan. Vidljiv je prelaz na sledeći oblik.
3. Daska zaobljena na »V« je brza ali i delimično nestabilna pri okretanju.
4. Daska u obliku »V« je brza, a zbog izrazitih uzdužnih linija nešto se teže okreće.
5. Tulipanski »V« je vrlo brza i delimično nestabilna daska. Lako nosi lakše osobe.

Poprecni presek daske za jedrenje
Poprecni presek daske za jedrenje

ZADNJI DEO DASKE (slika br.3):
1. Širok i uglasti zadnji deo daske daje dasci stabilnost i lep izgled. Pri slabom vetru, kada je daska većinom u vodi, izaziva vrtloženja (ako krma nije dovoljno uzdignuta) i usporava jedrenje.
2. Daska sa užom krmom je brza. Može jedriti po jakom i slabom vetru.
3. Završni oblik ne izgleda lepo ali pruža dobre mogućnosti posebno kada je krma potpoljena u vodu. Glisira se teže zbog smanjene površine krme.
4. Lomljeni zaokruženi oblik ne omogućava velike brzine.

Zadnji deo daske za jedrenje
Zadnji deo daske za jedrenje

PRESEK POD STPALOM (crtež br.4):

Presek daske pod stopalom znatno utiče na specifične plovidbene mogućnosti pojedinih tipova.

  1. Pljosnati oblik je vrlo stabilan. Ima nešto slabije perfomanske pa je prikladan za slobodni stil odnosno akrobatsko jedrenje.

  2. Zaobljeni oblik pričinjava početnicima poteškoće. Stabilnost je u poredjenju sa pljosnatim oblikom, slaba smanjuje se u zavojima. Brza je pri glisiranju i nešto slabije održava smer.

  3. Oblik »V« je brz i nešto stabilniji pri okretanju. Dobro drži smer. Prikladan je za slobodan stil jedrenja.

  4. Konkavan oblik pruža stabilnost, dobro drži smer i nešto je sporiji.

Presek pod stopalom daske za jedrenje
Presek pod stopalom daske za jedrenje

POVRŠINA DASKE (crtež br.5):
Površina daske spada među važnije osobine. O njoj zavisi da li će jedriličaru noge kliziti ili će naći uporište na njoj pri brzim, da ne kažem munjevitim pokretima – manevrima.Operativni deo površine je često račkasto hrapav (npr.dufor), ima četvrtasti ili romboidni raster /npr. Stari Windglider).

Povrsina daske za jedrenje - hrapavost
Povrsina daske za jedrenje – hrapavost

ZGLOB (crtež br.6):

Poznajemo dva načina pričvršćivanja jarbola na dasku (ovde se misli na turističke daske za jedrenje). Klasični kardanski zglob, izrađuje se od metala ili plastike, dobro učvršćuje jarbol na dasci, iako udarci bosom nogom o njega nisu nimalo prijatni već znaju biti i bolni. Te neprijatnosti se mogu izbeći upotrebom gumenog veznog članka. Ali i to ima svoju lošu stranu – pri jakom vetri zglob se rasteže. Time se tačka učvršćenja jarbola za dasku pomera za nekoliko santimetara i sa njom i težište sile za vetar.

Zglob daske za jedrenje
Zglob daske za jedrenje

PERAJA (crtež br.7):

Postoje fisksne i pomične peraje. Što se tiče stabilnih ili fiksnih njih postavimo na dasku i tu je priča završena. Ne možemo ih pomerati, a težište sile pod vodom je nepomično.

Pri jakom vetru potegnemo jedro nazad i prema sebi što izaziva promenu težišta sile vetra nazad. Taj pomak treba kompenzovati pomeranjem podvodnog težišta poreranjem peraje nazad. Ako to ne učinimo poluga sile počinje dasku gurati nasuprot vetru. Zbog toga su izmišljene pomične peraje. U kutiji za peraju je osa, na koju je pričvršćena peraja tako da je lako pomeramo napred-nazad, gore-dole. Pri jakom vetru ako je pomaknemo nazad, istovremeno se digne sa tim da smanji otpor vode (koji je veći pri većim brzinama).

Pomicna peraja daske za jedrenje
Pomicna peraja daske za jedrenje

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

15 − one =