Pripreme uoči nailaske oluje

Nemojmo nikada smetnuti sa uma da je jedrenje ozbiljna stvar i da se sa vodom nije šaliti, ona je mnogo jača od nas i stoga je treba poštovati. I budući da je opasnost mnogo lakše izbeći ako je predvidimo, mornar nije nikada dovoljno oprezan, a opreznost ne sme nikada biti motiv ruganja.

Oprema za jedrilicarski brod
Oprema za jedrilicarski brod

Da bi mogli predvideti, treba znati videti, te na vodi osmatranje i predviđanje idu uvek pod ruku. uvek imajmo na umu neke uopštete mere opreza. Pre odlaska dobro je pogledati kakvi su predznaci vremena, a zatim ih stalno pratiti u njihovim promenama i iz njih izvlačiti zaključke. dobro je uvek unapred prostudirati put koji treba preći da bi upoznali sve pojedinosti od interesa za plovidbu i da bi utvrdili mesto gde bi u slučaju potrebe mogli naći zaklon i pomoć. U situaciji nestalnog i pretećeg vremena bolje je ne biti uporan da se pošto – poto krene i preporučuje se da bez oklevanja odustanemo od programa koji bi, zbog promene vremena, bilo nemoguće ostvariti bez rizika, naročito ako se radi o otvorenom moru ili slabo posećenim mestima bez mogućnosti zaklona ili samo po sebi teških za plovidbu zbog struje, plićaka, nastupajućeg mraka itd. dobro je ne upuštati se u poduhvate na koje nismo ni tehnički nio fizički a ni psihički pripremljeni. treba se uvek brinuti da jedrilica uvek bude spremna za jedrenje, ne zaboravljajući da na moru, čak i mala havarija, može dovesti do nepopravljivih posledica a da nedostatak nekog dela opreme ili predmeta, za koji se čini da nema nekih vrednosti i potreba dok smo na obali ili dok je lepo vreme, može postati odlučujuće kada smo na moru i kada se vreme menja. Ovde se misli na sidro, kanape za sidrenje, pojaseve za spasavanje, vesla sredstva za izbacivanje vode iz jedrilice, alat i materijala za male popravke, topla i nepromočiva odeća, hrana, piće itd.

Napominjem da na moru priprema mora biti brižljiva, osmatranje pažljivo i stalno, mora biti razvijena sposobnost razumnog predviđanja, a sve to zajedno mora biti propraćeno umerenošću i oprezom.

Imajući uvek na umu opšte razmatranje , navešću sada šta je potrebno posebno uraditi u slučaju lošeg vremena (ovo se odnosi pre svega na male jedrilice, posebno na one sa pomičnom kobilicom). Kao što sam već rekao, ako preti oluja (nemojte se stideti da o tome pričate sa onima koji o tome više znaju) najbolje je, naravno, ostati u marini – luci. Korisno je pre svega, o toj našoj nameri nekoga upoznati, a zatim ne udalajavti se odvišeod marine – luke ili nekog drugog predela da bi bili spremni skloniti se u slučaju pogoršanja vremena.

Jedrenje po oluji
Jedrenje po oluji

Ako smo, međutim, već na vodi a približava se oluja i nemas biše vremena da se sklonimo u marinu – luku ili negde u blizini, potrebno je dovoljno unepred se pripremiti da bi se suočili sa nevoljom, bez straha da ćemo u merama opreza preterati, jer je i to bolje, nego nespremno dočekati oluju. Jer, ono što se može uraditi doj vreme to još uvek dozvoljava, sasvim se razlikuje od onoga što se može – ili ne može uraditi kada smo u središtu oluje. Zato treba na vreme i brzo redukovati jedra, skraćivanjem ili njihovom zamenom, spuštanjem jedara i učvršćivanjem svake stvari na brodu, obući nešto odeće i nepromočivi ogrtač – obući pojas ili prsluk za spasavanje. A u međuvremenu, plovi ćemo prema unepred nekom izabranom zaklonu, ako je to  moguće ili ćemo nastojati da se udaljimo od opasnih stena, plićaka, otvorenih delova obale itd. na koje bi nas oluja mogla baciti i uništiti.

Ako nismo na vreme skratili jedro pa smo to prisiljeni uraditi na otvorenom moru zbog nedostatka nekog zaklona gde bi to mogli mirnije izvršiti, treba nastojati da se jedrilica održi, ako ne baš tačno pramcem u vetar, a ono sasvim u vetar sa toliko brzine da nismo zaustavljeni i da možemo upravljati kormilom i malo opasti. U takvoj situaciji svaka jedrilica ima svoje karakteristično ponašanje, ali uopšteno flok mora biti više nategnut a glavno jedro više popušteno, uz neprekidan, pametan rada kormilom. Sve je to lako napisati ali je teško ispoštovati u praksi i primeniti, naročito kod malih jedrilica sa pomičnom kobilicom. eto, zašto, u prvom delu ne smemo biti iznenađeno i nepripremljeni – to je jedino važno pravilo.

Jedrilica sa skraćenim glavnim jedrom
Jedrilica sa skraćenim glavnim jedrom

Samo se po sebi razume da je takav manevar u oluji pun nepoznanica i u slučaju sumnje da bi ga bez teškoća mogli izvršiti. Možda je bolje spustiti glavno jedro i ostati samo na floku. ako je i to previše, dobro je sve spustiti i prepustiti se moru i vetru “bez jedara” ali pritom budno paziti da se ne nađemo bačeni u položaj bočno na talase i vetar sa opasnošću da nas talasi prevrnu. bežeći vetrom u krmu, da bi održali režim jedrenja “na oštrici noža”, dobro je ispustiti iza krme komad kanapa koji koči jedrilicu i posebno zadržava joj krmu, sprečavajući kruženje i bočni položaj. još je bolje spustiti dvostruki kanap tj. pričvršćen na oba svoja kraja za brod (na levoj i desnoj strani) tako da u vodi stvara neku vrstu uzla koji, slično kao zavlačno sidro, stvara još veći otpor kretanja jedrilici. Važno je, dakle smanjiti brzinu (jer nam prevelika brzina otežava upravljanje) i držati krmu uvek u pravcu talasa, održavajući jedrilicu sa svojom uzdužnom osi pod devedeset stepeni u odnosu na talase, da je oni ne okrenu.

Ako ipak stvari krenu loše i mi se prevrnemo (da ipak uzmemo u obzir i tu mogućnost) ne ostaje nam ništa drugo već da se čvrsto uhvatimo za jedrilicu i čekamo pomoć. velika bi bila greška napuštati jedrilicu, izgubivši siguran zaklon, koje je, osim toga, znatno vidljivije od osamljenog čoveka.

Kako dočekujemo talase u slučaju oluje? Ako nam je pošlo za rukom skratiti jedro, možemo umesto bežanja držati neki pravac , uvek, preporučljivo je, ploviti bočnim vetrom a ne uz vetar sa opasnošću da pod udarom vetra moramo prihvatati i ostati skoro bez brzine. Uopšteno, pod udarom vetra, bolje je u prvi mah malo popustiti glavno jedro i samo ako to nije dovoljno, onda treba prihvatati i to samo onoliko i za najkraće vreme koje je dovoljno da se izbegne prejako delovanje vetra koje bi moglo prevrnuti jedrilicu. (nemojte zaboraviti pravilo da se jedrilicom bez brzine ne može upravljati)

Ako nam uspe upravljanje jedrilicom, umesto bežanja vetrom u krmu, a ako su talasi visoki, bolje je prihvatati u času silaska niz breg talasa, a opasti (da bi se opet dobila brzina) u času nailaska na talas, pazeći uvek da nas on ne zanese na bok i da jedrilica ne primi vodu. Nakon što je vrh talasa prošao možemo, kao što sam rekao, u silaznoj fazi talasa opet prihvatati.

Veće jedrilice i one sa ugrađenom kobilicom mogu se u slučaju oluje postaviti u položaj “zavlačenja”, tj. sa razapetim malim a čvrstim olujnim jedrima, često sa potpuno uvučenim flokom plove tako da im vetar i more udaraju sa boka te vrlo malo napreduju uz veliko zanošenje, ostavljajući u zavetrini široku brazdu na kojoj talasi znatno gube svoju udarnu moć. istina držanje jedrilice prilikom “zavlačenja” u mnogome zavisi o linijama njenog korita i o jedrima te sve jedrilice u tome ne uspeju.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

1 × two =