Havarije i slučajevi nužde u jedrenju na vodi

I ako se , uopšteno, prilikom jedrenja ili u regatama, učesnici nalaze pod izvesnim nadzorom koji omogućava brzu intervenciju i pomoć od strane trećih osoba u bilo kojoj nevolji, samtram korisnim pomenuti i ukazati na havarije koje se mogu lako dogoditi u plovidbi i eventualne savete kojima se one mogu privremeno odkloniti.

Najlakša havarija koje se mogu pojaviti jesu pucanje pramčane sajle, bočnih sajli ili pucanje osovine kormila.

U slučaju kada pukne (ili se prekine) pramčana sajla, trenutno ne preti neka opasnost jer podigač floka ima čelični porubnik koji može savladati otpor održavanja jarbola u uspravnom položaju. Problem nastaje kada pukne i podigač floka i pramčana sajla. U tom slučaju je jedini lek popuštanje škote glavnog jedra i prelaz na jedrenje vetrom u krmu. Samo na taj način možemo sapsiti jarbol, a vredi pokušati izvesti ovaj manevar i ako retko kada uspe. Međutim treba odmah nastojati poodigač floka upotrebiti kao pramčanu sajlu a zatim spustiti glavno jedro.

U slučaju kada pukne jedna od bočnih sajli nastaje veliki problem, jer se obično odmah slomi i jarbol, a tada ne preostaje ništa drugo nego izvući glavno jedro na brod , flok u polomljene ndelove jarbola. Ako, međutim, ostane na mestu, makar i kratki komad jarbola, može se pokušati na njega privezati flok da bi jedrilica krenula makar toliko da se sa njom može upravljati do dolaska spasioca. Ili se može pokušati bum postaviti na mesto jarbola i na njega razapeti flok ili komad glavnog jedra.

Ako se jarbol odmah ne slomi, postoji mogućnost da se spasimo od loma odmah prihvatajući, popuštanjem zatim škote i izvršenjem letanja. Uvek je bolje spustiti jedno od dva jedra i upotrebiti podigač umesto puknute bočne sajle da bi, baerm, nekako održali jarbol u uspravnom položaju. Sa samim glavnim jedrom ili samim flokom – već prema pravcu vetra – pokušaćemo doći do marine – pristana.

Polomljen jarbol  - pokidane sajle
Polomljen jarbol – pokidane sajle

Ako je neko ko nas nadzire u blizini, bolje spustiti glavno jedro i flok da bi se time signaliziralo potrebu za pomoći. Teško je na maloj jedrilici, kao što je ona sa pomičnom kobilicom, vršiti popravke. Nema ni materijala za vršenje nekih izmena ili popravki a nema ni mnogo mogućnopsti za ugodan rad. Zato je bolje mirovati, i učiniti  sve da ne dođe do još neke štete i izvršiti pripreme za sutrašnje radove koji nas očekuju.

Ako se desi da nam pukne kormilo ili osovina kormila možemo smatrati da smo doživeli veći kvar ili veliku havariju. Bez kormila ne možemo jedrilicom upravljatii ona postaje opasna samoj sebi i drugima. Iz tog razloga spustite sve i čekajte pomoć. Ako vetar nije preterano jak kormilo se može zameniti veslom (koje bi moralo biti u stalnoj opremi jedrilice) i desi se da ovaj poduhvat jako često uspe. treba ipak zapamtiti da nam se neće oprostiti ako u takvoj nevolji drugima pričinimo štetu.

Prekidi podigača glavnog jedra ili floka obično se ne mogu trenutno popraviti jer se podigač izvuče iz jarbola a nije moguće popeti se i uvesti ga u jarbol i koluturnik.

Ako nema talasa može se jedrilica namerno izvrnuti na bok i vrh glavnog jedra (pločica na vrhu glavnog jedra) vezati za jarbol. Ako je u blizini plaža ovaj rad se može izvršiti na 20 do 30 santimetara dubine.

Pucanje škota, se može , uz neki gubitak vremena, lako popraviti. Lakše je popraviti škotu floka jer je dovoljno izvršiti letanje i jedriti onom stranom na kojoj je škota cela, a za to vreme popravlja se puknuti deo koji je (posle letanja) došao u privetrinu. Škota nije od čeličnog kanapa te je dovoljno bilo od već pomenutih vezivanja da bi se problem rešio. Nešto više vremena izgubi se sa škotom glavnog jedra jer je treba popravljati opet provući kroz sve one keri patente i koluturnike dok neko drži bum (što i sa malo vetra nije lak posao, ali se može obaviti)

Ponekad , i ako je to redak slučaj, može puknuti prihvatište sajle – alka na sajli (žaba). Popravka se sastoji isključivo u zameni. Ako na brodu imamo na brodu rezervnu žabu ili ako je od nekud možemo skinuti.

Gubitak i lom kobilice (šverta) – drvene kobilice se ponekad mogu slomiti. U ovom slučaju možemo vlastitim sredstvima doći do marine – luke samo sa vetrom u krmi, ali je poželjno spustiti glavno jedro i jedriti samo na floku. Sa smanjenom brzinom, kormilo – krma deluje delimično i kao kobilica – švert i jedrilicom se može dosta dobro upravljati, ali treba biti pažljiv i pripaziti na zanošenje.

U vezi sa tim nije loše ponekad vežbati vožnju bez kobilice u raznim načinima jedrenja  kada je lepo vreme, da bi se videlo šta se događa i kako se treba ponašati kada nema kobilice , ili kada želimo stići pomoću zanošenja do plaže ili navoza.

Među bezbrojnim vrstama havarija postoji i “prodor vode” tj. takva havarija u kojoj se brod, brže ili sporije, puni vodom. Ako je prodor vode nastao zbog udara u stenu ili drugu jedrilicu, može se kako – tako doskočiti tom problemu,da u skladu sa mogućnostima držimo razbijeni deo jedrilice van vode, inače možemo postaviti preko spoljnjeg dela trupa iznad rupe jedro (na primer flok). pritisak vode priljubiće jedro o trup i sprečiće ulazak vode kroz rupu.

Ako je, međutim, uzrok prodora vode starost trupa ili razbijeni okovi , ne preostaje nam ništa drugo – nego tužan povratak kući da bi stvar predali majstoru.

Sudar brodova prilikom starta
Sudar brodova prilikom starta

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

9 − three =