Površina jedara, kraćenje jedara

Jedrenje sa skracenim jedrom

Površina jedara

Skraćivanje jedara

Komande u jedrenju

Prilikom planiranja i izrade nacrta jedrilice, izračuna se koja če biti površina jedara. Površina je ograničena stabilnosti jedrilice, a računa se obzirom na prosečnu jačinu vetra koja vlada na moru ili reci, gde će ona ploviti.

Usled vetru svojstvene promenljivosti takva površina jedara ipak vek neće biti povoljna. Nju kod jakog vetra moramo smanjivati, a kod slabog povećavati.

Kraćenje jedara kod jakog vetra vrši se, da bi sprečili prejako naginjanje broda i naprezanje tekelaže, koji mogu dovesti do prevrtanja, odnosno kod jedrilice sa balasnom kobilicom, koje se ne mogu prevrnuti, do grabljenja vode i pucanja opute te lomljenje jarbola.

Suviše nagnutom brodu smanjuje se i njegova jedriličarska sposobnost i povećava zanošenje, jer nagnuta površina kobilice pruža manji otpor bočnom kretanju od kobilice pod pravim uglom.

Kada vetar dostigne takvu jačinu ivica broda usled naginjanja već stalno dolazi do vode, pokazuje da je vreme da se jedra skrate. Svako dalje nošenje punih jedara, pod takvim okolnostima biće neumereno. Brzinu time nećemo povećati. Kod jakog nagiba linije podvodnog dela broda menjeju se i uslovljavaju smanjenje brzine, brod obično dobija tendenciju zaranjanja pramca i jačeg skretanja sa kursa (redovno u vetar), koje zahteva konstantan ugao kormila, a što utiče na smanjenje brzine, dok je sam površina jedra okrenuta vetru, usled naginjanja, smanjena. Ako se dugo čeka sa kraćenjem jedra, dakle nismo ništa dobili na brzini, nego pre izgubili, a sem toga se izložili opasnosti kvara i prevrtanja.

Ako medjutim na vreme skratimo jedro, brod će voziti pod povoljnim nagibom i lepom brzinom, ni takelaža ni brod neće biti podvrgnuti prekomernom naprezanju.

Može se predpostaviti kao pravilo: da je bolje kratiti jedro prerano nego prekasno, kada smo već doveli u pitanje bezbednost broda i posade. Kod sve jačeg vetra će uostalom kraćenje jedara biti sve teže. Ali, ne treba zgubiti iz vida da ćemo se naći u još nezgodnijoj situaciji ako je kraćenje jedra slabo izvršeno. Ako naime nije redovno kontrolisano jedro i da kod kraćenog jedra ne postoji nikakvo nepravilno i neravnomerno naprezanje pojedinih delova jedra, ruba i rogljeva, jedro će se redovno pocepati, jer čim je kraćeno, znači da su uslovi jedrenja pod jakim vetrom.

Ista posledica može da nastupi ako posada nije dobro uvežbana u kraćenju (rifovanju) jedra. Ako, dakle nije osigurano efikasno kraćenje jedra, ne može se smatrati da je obezbeđena sigurnost na vodi.

Vetar nikada ne duva, kako znamo, sasvim ravnomerno, nego na mahove (refule), pogotovu kada je jak. Postavlja se stoga pitanje, da li jedro treba kratiti na iznos koji odgovara jačini vetra za vreme mahova ili pri vetru za vreme popuštanja jačine između mahova.

Jedrenje sa skracenim jedrom
Jedrenje sa skracenim jedrom

Kod krstarenja i na moru treba načelno jedra kratiti kada to zahteva jačina vetra na mahove.

Kod regata u zatvorenim vodama (bez većih talasa), načelno jedra mogu da se krate, koliko zahteva vetar za vreme popuštanja jačine, između pojedinih mahova.  U tom slučaju, u periodima slabljenja vetra brod će voziti normalno, jer mu površina jedra odgovara mometntalnoj jačini vetra. U periodima najveće jačine vetra, za vreme mahova, površina jedra bi bila veća nego što je brod i tekelaža mogu da podnesu. S toga kod takve vožnje, za vreme mahova i pojačavanja vetra, jedra treba prazniti. Kod lakih jedrilica to se postiže popuštanjem škote, kod čega se jedro delimišno ili sasvim isprazni, te nose samo flok  i inercija. Nakon prolaza udara vetra škota se opet nategne i jedro napuni. Delimično pražnjenje jedra za vreme mahova može se postići i prihvatanjem u tolikoj meri, da jedro na prednjem delu počne da leprša, ali taj manevar je manje preporučljiv. Opisani način jedrenja zahteva neprestanu napetost u budnost, kao i veliku spretnost i praksu. Ali, on zbog toga predstavlja i najveće uživanje, jer spretnim manevrisanjem dozvoljava najveće iskorišćenje vetra. Osim toga ovim načinom jedrenja male jedrilice mogu podneti priličnu jačinu vetra. Ipak ne treba zaboraviti da se jedrilica bez balasne kobilice može i prevrnuti.

Jedrenje po oluji
Jedrenje po oluji

Kod olujnog vetra neće je spasiti ni prihvatanje ni pražnjenje jedra, jer već sam pritisak na potpuno prazno lepršajuće jedro može da je prevali. Takve jedrilice, prema tome, nisu namenjene za jedrenje po oluji.

Na moru jedra treba kratiti u odnosu na jačinu mahova. Preporučljivo je, pri vetru, pre izlaska iz luke radje više nego manje skratiti jedro. Skidanje krata na jedru lako je izvršiti i u vožnji na moru, ako se pokaže da nije bio potreban, dok je kraćenje mnogo teže. Kraćenje jedra u vožnji ne može se vršiti dok jedro nosi. Brod, iz tog razloga, treba okrenuti u vetar i držati ga tako, sve dok jedro ne bude skraćeno. Budući da je teđko brod duže držati u vetru, kraćenje treba izvršiti što večom brzinom.

Kod olujnog vetra ni kraćenje jedra neće više izdržati. Zbog toga su za svaku veću jahtu predviđena naročita olujna jedra, koja su malih dimenzija i izrađena od naročito jakog materijala.

Kod lakšeg vetra, nasuprot površini jedra treba povećati rdi što veće brzine broda.

Kod vožnje uz vetar i bočnim vetrom, ovo s postiže upotrebljavanjem floka većih dimenzija, đenove. Običan flok se spušta, a umesto nje se diže đenova. Manevar nije težak.

Kod vožnje krmenim vetrom i povoljnim vetrom, u tu svrhu se upostrebljava naročito jedro špinaker.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

five + eighteen =