OSNOVI REČNE NAVIGACIJE PLOVIDBE

Vodostaj nasih reka

Osnovi rečne navigacije – plovidbe

Hidrografske prilike na rekama

Hidrografkse prilike na rekama neposredno utiču na rečnu navigaciju. One daju rekama promenljiv tok i nestalan karakter u pogledu njezinog toka, plovnosti, brzine vode, konfiguracije obale i dr.

Vredi kao plovilo da se, bez poznavanja hidrografskih prilika i osobina jedne reke, ne može ni zamisliti sigurna plovidba na rekama, ne mogu se izvoditi bilo kakvi radovi na rekama i prema tome, ne mogu se rešavati mnogi drugi zadaci.

Iz tog razloga je od naročito velike važnosti dobro poznavanje opštih svojstava reke i okolnosti koje utiču na plovnost reke.

Matica reke:

svaka reka, po celoj dužini svoga toka, ima izduženi pojas, gde je brzina vode najjača i gde su dubine reka najveće. Sa obe strane matice reke struja slabi i voda postaje plića. Na zavijucima matica je bliža spoljnoj strani zavoja, od nje se odbija, približava se u dijagonalnom smeru drugoj obali, a zatim postepeno ponovo prelazi na svoj normalni tok koji zavisi od korita reke. To znači da plovni putide maticom reke, da se za vreme vožnje na zavojima treba držati spoljne strane i da potom treba dijagonalno prelaziti na drugu stranu reke. Ovo je u stvari princip vožnje na rekama koji u naročitim prilikama menja karakteristike.

Dubina reke:

reka u prirodnom toku teče najčešće u pravoj liniji, na krivinama utiče na vodu centrifugalna sila, koja povisuje nivo vode prema uobičajnoj obali i izaziva spiralni tok vode.  Zbog centrifugalne sile, snaga vode se povećava i produbljuje korito, a spiralni tokvode nosi materijal nizvodno prema izbačenoj obali. Zbog male brzine na toj strani, reka ostavlja na izbočenoj obali materijal (nanos) što ga je voda iskopala na suprotnoj strani izbčene obale. Tako na udubljenim obalama nastaju največe dubine, a na izbočenim najmanje, tj. sprudovi i plićaci. Dubina reke zavisi od vodostaja, nanosa, brzine i vrste nanosa kao i konfiguracije obale.

Brzina reke:

zbog pada, tj. nagiba i težine vode, voda struji (teče). Snaga, odnosno brzina vode zavisi o padu koji nije svuda jednak. Prema tome, ni brzina vode (strujanje) na celom rečnom toku  nije ista. Sem nejednakosti pada, njenu snagu takože smanjuje unutrašnje trenje vodenih čestica, kao i trenje o dno i obalu, koje takođe nije jednako na celom toku reke.

Brzina vode je na prelazima velika, jer su prelazi sa malim dubinama prirodna brana preko kojih se sliva velika masa vode. Takvu vodu brodari zovu brzaci. Voda je brža na površini nego na većim dubinama gde joj se suprostavlja trenje korita.

Vodostaj reke:

za plovidbu na rekama, poznavanje vodostaja je osnov i glavni element. Vodostaj treba stalno pratiti i sa njime upoređivati dubine u rečnom koritu, jer od njega zavisi dubina u rečnom koritu i matici reke, tj. mogućnost i sigurnost plovidbe.

Voda neprestano menja svoji visinu, ona raste i opada. Visina vode u izvesnom momentu, iznad odreene tačke, zove se vodostaj.

Vodostaj:

zavisi od:

  • atmosfersskih taloga, tj. od povećanja količine vode u reci, ona nastaje najviše zbog topljenja snega, dakle zavisi i od temperature;
  • od vetra i njegovog pravca. Ako vetar duva u nizvodnom pravcu, nivo se spušta, ili obrnuto: kada vetar duva u uzvodnom pravcu, nivo raste;
  • od promenljivosti korita reke. Korito može da zamulji, tj. dno se podigne, pa prema tome i nivo reke;
  • od plime i oseke, na ušćima u blizini mora;
  • od zaustavljanja leda. Led zaustavlja vodu kao brana, jer korito reke ispod leda ne može da propušta dovoljnu količinu vode, zbog toga se smanjuje i brzina vode;
  • Rad brane na rekama;

Najveće promene u nivou vode uzrokuju atmosferski talozi.

Vodomeri:

vodostaj rečnog toka meri se vodomerima: ima ih uglavnom dve vrste: obični vodomeri su izgrađeni od letve, a dele se na uspravne i kose i  automatski . Automatskih vodomera ima različitih i to: sa plovkom, vrpcom, satnim mehanizmom (limnigraf, limnimetar, električni vodomer, fotovodomer, dodirni meniskos, mareograf za merenje plime i oseke). Nula tačka vodomera (nivelman) uzima sekao osnova ili početna tačka pri čitanju stanja vode. Ova tačka nema nikakve veze sa rečnim dnom. Nula – tačka se obično utvrđuje na vodomeri na osnovu srednjeg niskog vodostaja. Sem određivanja nulte tačke vodomera, određuje se takođe, putem nivelmana apsolutne kote i njena nadmorska visina, kojom se praktično u plovidbi ne koristimo, nego nam služi u druge tehničke svrhe. Vodostaj se svakodnevno vodi i upisuje u hidrografske karte na osnovu podataka hidrometeorološke službe. Na karti se unose podaci o vodostaju naših reka, kao i Dunava i Tise van državnih granica.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

sixteen − 1 =