Jedriličarski običaji

Jedriličarski običaji

  1. Na šta nas podsećaju jedriličarski običaji?

Reč jedriličarski običaji prvenstveno nas podsećaju na jedriličarsko držanje onih koji su se opredelili za ovaj elitni sport. Mnogi običaji su nastali iz svrsishodnosti i sigurnosti, te zato neguje pošteno i uljudno ponašanje, kao i pomoć drugima u nevolji. Na neki način trebalo bi da budemo ogledalo svega što je uzvišeno i lepo u pomorskoj i brodarskoj tradiciji.

      2.  Šta ne dolikuje jedriličaru?

Na primer: larma, svađa, glasna radio – muzika, psovke… Isto tako, jedriličaru ne dolikuje jedrenje sa iscepanim jedrima, kanapi koji se vuku ili vise oko i iza jedrilice, odbojnici koji vise oko plovila za vreme plovidbe, prljava paluba i nered na njoj. Pušenje na jedrilici ne može izazvati požar, ali rupu na jedru može. Biti bosonog i neprikladno odeven može biti i opasno na jedrilici.

     3. Način i boje u jedriličarskom odevanju

Ranijih godina preovladavale su bela i plava boja. Na obali jedriličari su nosili plavi žaket sa sivim, belim ili plavim pantalonama. Međutim, danas je to nešto manje konvencionalno. Sada se pored pomoćnih boja koriste i druge  (npr. drap, svetlosmeđa…). Svrsishodna obuća su gumene cipele ili čizme sa specijalnim neklizajućim đonom. Kišna odela i kabanice saa kapuljačom su žute ili crvene boje, iz sigurnosnih razloga. Pored gumiranih odela, često se koriste nepromočiva neoprenska odela za ronjenje koja najbolje čuvaju telesnu temperaturu, pa samim tim i zdravlje.

     4.  U kojim prilikama i vremenu vijorimo domicilnu zastavu?

Van naših teritorijalnih voda zastavu vijorimo leti (1. maja – 30 semtembar) od 8 časova do zalaska sunca a u ostalim mesecima od 9 do zalaska sunca. Na moru ili po lošem vremenu nije obavezno vijorenje zastave. Pri susretu sa Ratnom mornaricom, pri ulazu i izlazu iz pristaništa i pri prolazu pored utvrdjenja i signalnih stanica u zavisnosti od ranga jedrilica u regati ne vijori domicilnu zastavu, kao ni u unutrašnjim vodama i jezerima.

Motorne jahte vijore domicilnu zastavu na krmi, jedrenjaci na krmi ili na gornjoj trećini zadnjeg ruba glavnog jedra. kod sošnih jedara zastava se vijori na sošnjaku. Keč (ketch), ili Joul (Yawl) vijori na vrhu bezana.

      5. Kada se i gde vijori strana zastava?

U teritorijalnim vodama zemlje domaćina, pored domicilne, vijorimo i zastavu dotične države. Ona se vijori na zastavnom podigaču sa desne strane krsta. Zastavu domaćina vijorimo u pristaništima ili ispred sidrišta.

     6. Kada se vijori gala?

Prilikom svečanog otvaranja velikih regata, proslava itd., običaj je podići i vijoriti galu. Međunarodni signalni kodeks, nanizan na jednakim rastojanjima, diže se na jarbol brodova ili jedrenjaka ispod plamenca. To se može činiti i na obali na sličan način, a vijori se kao i domicilna ili zastava drugih država.

Ceremoniju obično predvodi ratna mornarica (rečna ili morska – ako je ima) ili najstariji po činu u luci. Pri ovome prvo se diže državna zastava domaćina a zatim sve ostale, a skidaju se obratnim redom, ali pri ovome prvenstvo imaju važeći običaji u luci.

      7.  Kada se izvodi pozdrav između brodova?

Brodovi i jedrenjaci se međusobno pozdravljaju prilikom susreta. Pozdrav se odvija po jedriličarskim običajima, spuštanjem zastave do pola zastavnog koplja. Kod prvopozdravljajućeg posada spušta zastavu do pola i čeka odpozdrav, pa je tek onda ponovo diže. Kod malih brodova i jedrilica pozdrav se vrši odpozdravom ruke.

      8. Ko pozdravlja prvi?

Kada se dva jedrenjaka nađu na istoj visini jedan naspram drugog, pozdrav i odpozdrav je jednovremen. Inače, u susretu sa usidrenim brodom pozdravlja onaj koji je u kretnji, ulazeći i izlazeći brod iz pristaništa pozdravlja druge brodove, prestižući brod poudravlja prestignutog. Ratni brod na moru ili u luci se prvo pozdravlja. Posada manjeg broda koja je vršila pozdrav, ali nije otpozdravljena pozdrav ne mora ponoviti.

      9. Šta je važno pri ulazu i izlazu u čamac?

Sa obzirom na to da u čamac moramo pažljivo ulaziti i izlaziti, da ne bi upali u vodu, važe sledeći običaju:

  • U čamac uvek prvo ulazi najmlađi, a dame ili uvaženi gosti na posletku.
  • Pri izlasku je obrnuto i mi ostajemo u čamcu sve dok se on sigurno ne prisloni uz obalu.

      10. O čemu treba voditi računa pri stupanju na brod?

Važi pravilo: na nepoznati brod koji je napušten od svoje posade nikada ne stupiti, pri stupanju ili napuštanju broda javljamo se vlasniku, odnosno kapetanu ili zameniku.

      11.  Šta podrazumevamo pod sportskim držanjem jeriličara?

Pod sportskim držanjem jedriličara podrazumevamo vrline, poznate u sportu kao Fairplay. Potrebno je poštovati regatna pravila, tako da pravi jedriličar odustaje od regate ukoliko je prekršio pravilo, čak i kada nije bio pod nadzorom. Naravno, ovome treba dodati i pomoć u nevolji drugom jedriličaru. Sasvim je prirodno da bez uljudnosti i pristojnosti nema sportskog držanja.Možemo, na primer, jedriličarske goste uputiti na pogodno sidrište ili vez i pri tome im pomoći. Pri manjku vezova ili mesta za sidrenje u nekom stranom pristaništu u kojem smo privezani po boku, jedrilicu možemo vezati po pramcu, itd…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

11 + twenty =