Bezbedno sidrenje

Nebezbedno sidrenje

Sidra

Razlikujemo obična sidra, admiralna, zglobna ili patentna i specijalna sidra.

Sidro (neko ga još zove kotva) je poznata, obično čelična, sprava naročitog oblika koja služi, (kada se ono obori i zakopa u dno) sopstvenom težinom i spuštenim lancem ili sidreenim kanapom da brod rži,, da ga struja, vetar ili talasi ne odnesu. Sidro je na brodu najvažnija sprava i u njemu se vidi poslednje sredstvo, koje će pomoći, ako otkaže motor/mašina ili kormilo, a kod jedrilica:pri boravku u luci, prilikom startovanja kod slabog vetra (na rekama zadržavanja u struji kod startovanja uzvodno), prilikom udesa zbog havarije broda, lom jarbola, kidanje jedra i slično.

Sidro je zbog toga ušlo u opšti život kao simbol nade i spasa.

Sidra
Sidra

Obično sidro:

ima na telu sidra čvrstu gredu koja stoji pod uglom od 90 stepeni sa krakovima. Kod admiralnog sidra gredu zamenjuje motka koja se može složiti. Zglobna (patentna) sidra nemaju uopšte motku, alopate (kandže) im se mogu iskretati. Karakteristično je kod patentnih sidara da im je srce ojačano. Medju specijalnim sidrima spadaju: polusidro, štitno i gljivno sidro, zatim blokovi. Kotva i mačak su sidra pretežno unutrašnjih voda.

Olujna sidra:

kao što sam naziv kaže to je naprava koja se koristi slično i normalnom sidru, sa tim da ono ne leži na dbu već pluta pod površinom, te svojom konstrukcijom (oblikom) aluži da umiri jedrilicu i zadrži je. Možemo ga koristiti sa vetrom u pravcu kao i u krmi, sa tim da ga na odgovarajući način namestimo. Sastoji se od čvrstog platnenog zastora (izradjeno u obliku kvadrata, piramide, konussa ili polulopte) otežanog tako da pluta pod površinom a vezano je za brod jednim jakim glavnim kanapom i pomoćnim čeličnim kanapom. Pošto je brzina  vode manja u večim dubinama mora nego na površini, te ovo sidro koristimo za vreme oluje da bi umirili i ublažili ljuljanje i posrtanje kao i radi smanjenja zanošenja.

Postupak u olujnom moru: način sidrenja u oluji:nacin sidrenja

Najveća, ali i veoma raširena zabluda je, verovati da se razapinjanjem svih jedara mogu izbeći svi nadolazeći olujni talasi. To stoga što nijedna, do danas napravljena jedrilica, ne može jedriti brzinom od 20 do 30 čvorova tj. brinom kojom se talasi kreću. Iz tog razloga kao prva mera opreza treba skratiti – ubrati jedra i to na onoliku meru da se jedrilicom može slobodno manevrisati. Upotreba jednog ili drugog reda krata zavisiće od jačine vetra po Boforu, veličine broda i samog jedriličara. Treba obratiti veliku pažnju na prebacivanje (preletanje) buma glavnog jedra pri udarima vetra, jer to može prouzrokovati oštećenje, prodor vode pa i potapanje jedrilice. Ukoliko se raspolaže olujnim sidrom najbolje ga je odmah iskoristiti, bilo “jašući” sa morem u pramac, bilo “zavlačeći” sa morem u krmi. Pri tome treba obratiti pažnju gde konopac tare o rubove ivice ili “zevalice”. Sprečiti obmotavanje, ili još bolje, zabraviti komad lanca… Potreban je ispust od najmanje 80m. jakog glavnog vučnog kanapa. U slučaju da se ne raspolaže olujnim sidrom isto se može improvizovati od kablića ili pak ispustiti 180 do 200 metara debelog kanapa (prečnika najmanje 5 cm).

Ako se ne raspolaže ničim navedenim, onda se preporučuje: odmah ubrati sva jedra. Ovo pod uslovom da ima dovoljno prostora (dubine). Ovo je veoma naporno kako za brod tako i za posadu, ali je jedino moguće. Na rekama pri oluji ako se moraju ubrati (spakovati) jedra ide se pod obalu odakle oluja dolazi, naći zaklon ispod drveta i osigurati opremu i jedrilicu. Posada se zaklanja u jedrilici do prstanka oluje. U svakom slučaju niko od posade za vreme oluje ne sme da bude bez pojasa za spasavanje, a za uzrast koji propisi nalažu obavezno se nosi pojas u svakom takmičenju.

 

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

7 + one =